Степеник
Поводом изложбе "Последња младост у Југославији - епизода Београд", разговарамо о феномену "Новог таласа", његовим манифестацијама у јавном животу и о томе да ли је и какве трагове оставио.
Када је пре неколико дана на сајту РТС-а објављена информација да је у Музеју историје Југославије постављена изложба "Последња младост у Југославији - епизода Београд" могли су да се виде следећи коментари:
"Изложба је документ о тоталном поразу једне културе, победнике видимо када укључимо Пинк" или "Најбоље деценије. Ех, остају само сећања".Ту је и коментар читаоца кога је и сам назив изложбе испровоцирао да каже: "То је било нешто што се могло назвати системом, где су потребе свих људи биле на првом месту."
Није лако утврдити који су то програми, догађаји, групе и појединци били носиоци "Новог таласа". Условно, као временска одредница за почетак "Новог таласа" узима се концерт групе "Козметика" одржан 1977. године у Студентском културном центру, а завршетак - групни концерт бендова одржан 1989. године на Платоу испред главног улаза у СКЦ у оквиру манифестације "Мајски пројекат" којим је последњи пут обележен празник "Дан младости".
Марина Мартић и Стеван Вуковић, аутори изложбе "Последња младост у Југославији - епизода Београд", представљајући продукцију омладинске алтернативне поп културе у СФРЈ као референтну тачку узимају период од 1977 до 1984 године, стављајући акценат на време у коме доминира импровизација и експеримент.
Почевши од музике и уметности (или уметности и музике) млади аутори охрабрени новим слободама у изражавању у односу на раније периоде, уводе веома демократизоване форме самоорганизовања и подкултурног деловања на пољу масовне културе.
На који начин се то манифестовало у јавном животу, да ли је и какве трагове оставило... за Степеник говоре Марина Мартић и Стеван Вуковић, аутори изложбе.
Емисију уређује и води Маријана Радуловић