Аутограм
Једно од највећих дела не само у опусу Јохана Себастијана Баха него и целокупној историји музике, збирка од шест кончерта гроса, популарно названих Бранденбуршки концерти, настала је, попут многих других Бахових великих дела, из изненађујуће прозаичних разлога.
.jpg "Најава културних догађаја")
_(5).jpg "Песма и балканизација – о музици као кохезивном фактору поствизантијског културног простора")
Марта 1721. године, када их је аутор, са посветом, дивно увезане, послао Кристијану Лудвигу, маркгрофу од Бранденбурга, он је тиме учинио оно што би се модерним речником могло назвати као "апликација за посао". Наиме, било је то време када је Бах схватао да је дошао тренутак да, након Кетена, потражи нови посао. Претпоставља се да је за време боравка у Карлсбаду дошао у прилику да свира пред бранденбуршким маркгрофом. Бизарности целе приче доприноси и податак да никада није утврђено да ли је Кристијан Лудвиг, примивши овај величанствени поклон, Баху икада послао макар једну реч захвалности, хонорар или уприличио извођење добијених концерата.
У данашњем Аутограму. три концерта из ове збрике слушаћемо у веома особеној интерпретацији, коју су остварили ансамбл Енглески барокни солисти и диригент Џон Елиот Гардинер.
_169x300 "Zeleni i crni list")
