Гости из прошлости

Те песме никоме више нису потребне. Ни ти стихови, ни те реченице. Оне су одслужиле своје. Озвучиле су једно време, дале му емоцију, ритам и ослонац, а онда су онемеле. Има их само у нашем сећању и на страницама књига које се одавно више не прештампавају.

А некад се без њих није могло. Оне су биле део нашег одрастања, наших првих корака на позорници, наших првих приредби. Биле су наше прво слушање поезије и хорске песме. Оне су вајале наше прве хероје и мамиле прве сузе због губитка. Училе су нас о слободи, домовини и правди.

Можда смо то могли да научимо и другачије, да буде мање црвено, а више зелено, да има мање жртава а више смеха, да се сви другачије зову и носе друга обележја, али нико нас ништа није питао.  

А онда су дошла друга времена и никоме више није требало рећи – "Мала, велика моја, вечерас ћемо за њих волети", никоме није била потребна "Успаванка за погинуле…", ни Стојанка Кнежопољка, ни Кадињача, ни Николетина, ни Лола, ни Марија на Пркосима; нико са наших празничних рецитала, ништа са наших приредби из детињства. Изгубили су улице, тргове, школе, празнике, земљу... изгубили су све. А губитници, као и покојници, у сећању постају лепши, виши и бољи него што су били.

Некад смо их можда волели, сад их више нема. Они су наши гости из прошлости.  

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње