Академици говоре – Зоран Пауновић, 1. део

Научни и преводилачки рад Зорана Пауновића представља важну нит која српским читаоцима приближава англосаксонску књижевност и популарну културу. Изузетним преводом романа ''Уликс'' Џејмса Џојса, потом и збирке приповедака ''Даблинци'', као и дела Набокова, Џулијана Барнса и Пола Остера, праћеним темељним запажањима о ствараоцима и њиховим јунацима, понудио је ангажованије и модерније тумачење тих класика.

''Заљубио сам се у Уликса преводећи га. Пре тога нисам на тај начин тај роман доживљавао као једно од највећих дела светске књижевности и светске уметности. Када преводите једно дело, то читање дубље је од сваког аналитичког читања које можете себи да приуштите, јер онда роните баш у дубину пишчевог језика и откривате неке тајне везе између онога што он исказује тим језиком и саме форме језика, а Џојс је на том плану јединства садржаја и форме један од највећих мајстора светске књижевности.''

Пауновић је аутор многих књижевно-критичких есеја и студија сабраних у књиге:

''Гутачи бледе ватре'', ''Историја, фикција, мит'', ''Прозор у двориште'', ''Доба хероја'' и других, у којима под новим светлом анализира остварења Боба Дилана, Битлса, Леонарда Коена, Оскара Вајлда, Џозефа Конрада. Истражујући културолошке феномене своје генерације, Пауновић их је учинио блиским савременом тренутку и младом човеку о чијем се духу и знању стара и као професор на катедрама на којима се и сам школовао.

Са Зораном Пауновићем, за циклус емисија ''Академици говоре'', разговарала је маја 2026. године Бранка Селаковић. Вечерас емитујемо први део разговора.

Музичка уредница: Марија Радојевић

Ауторка: Бранка Селаковић