Колико ће Србију коштати историјски минус на Дунаву ?
Екстремна суша више није само еколошки, већ алармантан економски проблем Србије. Рекордно низак водостај Дунава преполовио је речни транспорт робе, док су приноси на њивама десетковани. Може ли домаћа привреда да издржи овај хидролошки шок и колики цех ће на крају платити сами грађани? Детаљну анализу и прогнозе за предстојећу јесен доноси Сандра Цвијановић у разговору са Бојаном Станићем из Привредне коморе Србије.
Autor:
Николина Миљковић, Елизабета Арсеновић, Јелена Перендија Михајловић и Јована Обренић
Нова дневна емисија Првог програма Радио Београда која се емитује радним данима од 11:05 до 14:00 часова. [ детаљније ]
Дунав у целом свом току кроз Европу тренутно пролази кроз историјски низак и критичан водостај услед дуготрајне суше и екстремних топлотних таласа. То је изазвало и озбиљну енергетску кризу у енергетском сектору југоисточне Европе, због чега је једна нуклеарна електрана потпуно угашена, друга ради са четвртином капацитета, док је трећа у стању повишене приправности. Како је могуће да технологија будућности постане талац пресушених речних корита? Да ли термичко загађење река прети природи више него сами реактори ? О томе разговарам са гостом др Славком Димовићем, директором Института за нуклеарне науке „Винча”.
Грчка се ових дана суочава са озбиљном двоструком кризом: наглим порастом броја заражених вирусом Западног Нила, који је однео девет живота, и ширењем разорних шумских пожара који су довели до хитних евакуација туриста. Власти су прогласиле високе степене приправности на оба фронта, посебно у региону Атике и на полуострву Халкидики.
Пожар у Делиблатској пешчари, још није потпуно угашен, а додатни проблем ствара јак ветар који дува у том подручју. Иако се размере штете још не знају, извесно је да се европска Сахара, дом банатског божура и последње уточиште орла крсташа, овог августа претворила у згариште. Преко хиљаду и по хектара јединственог Специјалног резервата природе нестало је у пламену за само неколико дана. Пред нама је кључно питање: да ли смо са шумом спалили и саму будућност овог јединственог екосистема? Одговоре тражимо од еволуционог биолога, др Стевана Аврамова, научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Црне мачке су највеће жртве предрасуда, иако је једино што их од осталих маца издваја заправо само боја њиховог крзна. Неправедно оптужене за многе баксузлуке кроз историју, вековима су проживљавале прогон и тортуру иако се у многим културама света сматрају и амајлијама. Ипак, неправда је донекле исправљена када је донета одлука да се 17. август прогласи Даном црних мачака. Данашњи Збуновник је у знаку црне маце.
Уредник и водитељ: Николина Миљковић
Коментари