петак, 10.04.2026, 20:00 -> 10:59
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Ђурђица Костић и Миља Милосављевић
štampajРеприза
Саборник српских молитви од 13. до 20. века
Николај Велимировић
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
''Усред граје и поруге људске уздиже се молитва моја к Теби, Царе мој и Царевино моја. Молитва је тамјан, што без престанка кади душу моју и уздиже је к Теби, и пригиба Тебе к њој. Сагни се, Царе мој, да ти шапнем најмилију тајну, најтајнију молитву, најмолитвенију жељу. Ти си предмет свих молитава мојих, свега искања мога. Ништа од Тебе не иштем, ваистину, само Тебе.
Шта да тражим од Тебе, што ме не би одвојило од Тебе?
Да будем господар над неколико звезда? Нећу ли с Тобом господарити над свима звездама? Да будем први међу људима? Какав стид за мене, кад ме Ти за трпезом Својом будеш ставио на последње место! Да ме славе милиони људских уста? Какав ужас за мене, кад се сва та уста напуне земљом! Да се окружим најдрагоценијим стварима из целога света? Какво понижење за мене, да ме те ствари надживе, и да сијају и онда када земљана тама испуни очи моје! Да ме не растављаш од пријатеља мојих? Ах, растави ме, Господе, растави ме што пре од пријатеља мојих, јер они су најдебљи зид између Тебе и мене.
Зашто да се молимо, говоре суседи моји, кад нам Бог не услишава молитве? А ја им велим: ваша молитва није молитва но торбарење. Ви се не молите Богу, да вам да Бога но ђавола. Зато Мудрост небесна не прима молитве са језика вашег.
Не тражи Бог славу Себи но вама. Његовој слави сви светови не могу додати ништа, камоли ћете ви. Молитва ваша прославља вас а не Бога. У Њега је пуноћа и милост. Све добре речи, које у молитви упутите Њему, враћају се двогубо на вас.
Светлосни Царе мој и Боже мој, Теби се једином молим и поклоним. Изли се у мене као бујан поток у жедан песак. Само се Ти изли, животворна водо, лако ће онда трава расти по песку и бели јагањци пасти по трави. Само се Ти изли у сухотну душу моју, Животе мој и Спасење моје...''
Молитвом Светог владике Николаја Велимировића отворили смо јединствени саборник молитвене књижевности у нас, који је сачинио Јован Пејчић, књижевни историчар, теоретичар књижевности и есејиста који је био гост емисије.
Аутор: Ђурђица Костић и Миља Милосављевић
Коментари