Премијера
Берберин, тамбураш и песник Марко Нешић
Заљубљен у ноте и гитару, посебно у тамбуру и добру песму, Марко Нешић је, крајем XIX и почетком XX века, важио за вештог и траженог берберина, али још више за талентованог музичара, композитора, хоровођу и песника.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Чим је завршио основну школу мајка га је дала на столарски занат. Како му је музика била у срцу и души, све више је занемаривао своје шегртовање, те га је мајстор врло брзо отпустио. Исто је доживео и код новог газде. „Хајде ти, момче, кући. Ниси ти за овај посао”, тапшао га је по рамену стаклорезац, схвативши његово огромно интересовање за песму. Мајка је покушала још једном. За сина потражила је нови посао код једног новосадског брице. Овај занат је Нешић завршио захваљујући томе што су шегрти и калфе време прекраћивали свирајући тамбуру или гитару, те је ту налазио одушка срцу и врло брзо, када се осамосталио, на Житном тргу отворио сопствену берберску радњу. Говорио је да се за берберски занат одлучио зато што се у берберници „могло и тамбурати.“
Као млад берберин основао је први тамбурашки збор, а захваљујући свом таленту и исконској окренутости песми врло брзо се нашао у најбољим новосадским тамбурашким саставима: „Ексцелзиор“, „Братимство“, „Србадија“ и „Бели орао“.
Како је од ране младости испољавао склоност ка музици и поезији, већ са шеснаест година писао је пригодне песме, честитке и стихове за децу. То је заинтересовало Јована Јовановића Змаја, који га, спознавши његов таленат, позива да сарађује у листу за најмлађе „Невен”. Саветујући га да не напушта свој песнички подухват, овако му је говорио: „Као лекар вам кажем да водите рачуна о здрављу! Не треба ноћу да свирате, а дању да спавате.”
Аутор: Александра Јагодић, музички уредник: Катарина Тошић
Коментари