Читај ми!

"Град без тргова није град у класичном смислу - то је колекција некретнина"

У "Магазину на Првом" бићете у прилици да чујете разговор са Жикицом Милошевићем, мастером информатике и електротехнике, али и путописним новинаром, уредником часописа "Hello Travel" и колумнистом у многим другима, као и на разним порталима, међу којима је један недавно донео његов текст "Зашто су тргови нестали - и зашто је то већи проблем него што мислимо". И управо та тема биће предмет нашег разговора и, надамо се, донеће одговоре на многа питања нама, људима у градовима, збуњенима (понекад и очајнима) због многобројних и брзих промена око нас, овде и другде, широм света. Између осталих и на питања - како су, посебно у градовима који не баштине вековну традицији, нестали тргови, једно од кључних цивилизацијских достигнућа не само у архитектури и урбанизму, него и као простори јавности, слободе, сусрета, разговора и других начина изражавања, како ни на који начин не могу да их замене популарне плазе или затворени климатизовани тржни центри и како нестанак тргова није грешка у пројектовању, већ идеолошки пројекат којим доминантно руководи профит.

На управо завршене Зимске олимпијске игре у Милану и Кортини осврнућемо се на посебан начин. Наиме, поред спортских, на овим играма обарен је још један рекорд - у материјалној вредности златних и сребрних медаља. Разлог није то што медаље садрже више злата или сребра - количина, посебно злата, остала је углавном непромењена деценијама. Оно што се драматично променило јесте цена племенитих метала. Материјална вредност једне златне медаље на ЗОИ процењује се на 2100 до 2200, а сребрне приближно на 1200 до 1300 америчких долара. У поређењу са Летњим олимпијским играма у Паризу 2024, вредност златне медаље је више него удвостручена. О историји олимпијских медаља, која је уједно на много начина и историја злата, имовине која чува своју вредност током времена и достиже нове максимуме у периодима економске неизвесности - разговараћемо са Георгијем Христовим, стурчњаком за племените метале у компанији "Травекс злато и сребро".

Представићемо вам и недавно објављену књигу "Ходочашће Илије Илића" коју је у спомен на вансеријски херојски подвиг свога прадеде солунца написао Миодраг Б. Илић. Илију Илића, сељака из Лабуништа надомак Охридског језера, тада у саставу Краљевине Србије, почетак Првог светског рата дочекао је у печалби у Румунији чије власти, будући да је та држава била неутрална током ратног сукоба, нису дозволиле да се одазове позиву на мобилизацију. Одбијајући да то прихвати, Илија је пешке, возом и бродовима прешао пут дуг више од 27 хиљада километара, преко Русије, Манџурије, Јапана, два мора и једног океана, да би се прикључио српској војсци и потом учествовао у пробоју Солунског фронта. Како је од породичне приче у којој није било превише детаља дошао до података о свом славном претку и преточио их у обимну документарну књигу, чућемо од аутора који ће бити наш гост.

Са вама - Елизабета Арсеновић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом