субота, 14.02.2026, 13:05 -> 13:46
štampajИта Рина
Ита Рина, европска и југословенска звезда немог филма, освојила је срца публике, критичара и продуцената без изговорене речи. Разиграног духа и раскошне лепоте, умало се није отиснула прекоокеанским бродом у Холивуд. А онда… чини се, наједаред, постала је само ставка у енигматским часописима. Као да ништа изван тога о њеном славном животу није постојало.
Autor:
Уредник - Мирјана Блажић
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
У статистици која није вођена прецизно, стоји да је Ита Рина имала око 17 запажених филмских рола и скоро 50 споредних. ‘’Буђење пролећа’’, ‘’Крајица валцера’’, ‘’Тонишка’’, ‘’Срамота’’, ‘’Валови страсти’’ неки су од филмова које је снимила крајем двадесетих и почетком тридесетих година 20. века. После првих улога добила је сугестију од продукцијске куће Културфилм да промени име, јер Италалина Лида Кравања или Ида Кравања нису лако памтљива имена, а ни достојна филмске звезде, како се тада сматрало. Зато се Италина заиграла словима и створила Иту Рину. Раставила је своје крштено име и добила Ита и Лина, али је помислила да ће уместо слова "л" боље звучати "р", па је тако њено презиме постало Рина.
Италина је остала млада, врцава љубљанска радница у банци, а у Берлину се родила сензуална, заводљива и непоновљива глумица коју воли камера, редитељи и публика, жена лако памтљивог имена - Ита Рина. Под тим именом први пут је потписана у филму ‘’Двоје под небеским сводом’’ у којем је тумачила лик француске плесачице. И прва Мис Југославије, Штефица Видачић, која јој је била највећа конкуренција по лепоти, променила је име и постала Штефи Вида. Заједно су се појавиле у филму ‘’Евине ћерке’’ снимљеном 1928. године.
Највећу популарност Ита Рина стекла је улогом у мелодрамском остварењу ‘’Еротикон’’ из 1929. године. У филму чешког редитеља Густава Махатија тумачила је улогу Андрее, кћерке железничара. Партнер јој је био аустријски глумац и редитељ Олаф Фјорд. Овај класик нашао је своје место у филмским лексиконима и изучава се на катедрама не само због визуелних техника које су биле неочекивано иновативне за тај период, већ и због софистицираног приказа еротских сцена и психолошке дубине. И глумици је то најдража улога коју је добила, опет захваљујући младалачкој храбрости и инстинкту. Иако је још била у уговорној обавези са продуцентском кућом Петера Остермајера, одважила се да све договоре занемари....
Аутор текста - Бранка Селаковић
Глумац - Синиша Убовић
Музички уредник - Душан Ђукић
Уредник емисије и наратор - Мирјана Блажић
Коментари