Шта доноси нови Закон о безбедности на раду?
Закон о безбедности и здрављу на раду ступио је на снагу још 2023. године али његова пуна примена почиње 1. јануара 2026. године. Оцењен је као једна од најзначајнијих реформи у области радног права, јер се њиме домаћи прописи додатно приближавају стандардима Европске уније. Писан је са намером да се фокус помери са реаговања на последице ка превенцији ризика, уз јасније дефинисане обавезе послодаваца и већа права радника. Једна од важнијих новина односи се на рад од куће и рад на даљину, који до сада нису били прецизно уређени, што је у пракси често доводило до правне несигурности. О новом Закону о безбедности и здрављу на раду за Магазин говори асистенткиња на Правном факултету у Крагујевцу Јована Мисаиловић.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Продужено време потребно за улазак у Шенген зону због почетка примене ЕЕС система бројни путници из Србије већ су осетили на личном искуству. Новембарска путовања била су показна вежба шта их чека уколико се одлуче за путовање око Нове године или током зимског распуста. Међутим, на потребу да се у што краћем року нешто промени указао је Међународни савет аеродрома (АЦИ). У саопштењу које преносе европски медији упозоравају да је већ почетни период, од октобра, када се додатне мере примењују на тек десет одсто путника, продужило време потребно за граничне провере за чак 70 одсто. Како би 9. јануара требало да удео путника који пролазе кроз све поступке ЕЕС регистрације порасте на 35 одсто, генерални директор АЦИ Европа Оливије Јанковец упозорио је да ће, уколико се проблеми не реше у наредним недељама, неминовно доћи до знатно већих гужви и системских поремећаја у раду аеродрома и авио-компанија. О проблемима са којима се суочавају и путници али и организатори путовања у земље Шенгена, те како се наше агенције прилагођавају изазовима за Магазин говори Александар Сеничић, директор Yute.
Недавно објављена Стратегија за националну безбедност администрације председника Доналда Трампа изазвала је узбуну код најближих америчких савезника и представља драматични раскид са принципима који су деценијама чинили основ америчке спољне политике, али и међународног поретка. Документ на 33 стране представља свет превасходно као економску арену, а билатералне споразуме и економски национализам ставља изнад мултилатерализма и промовисања демократије. Посебно оштрар речник коришћен је на рачун Европе за коју се наводи да ће бити „непрепознатљива за 20 година или мање“ али и да се суочава са „брисањем цивилизације“. Трампово окретање леђа традиционалној америчкој спољној политици имаће дубоке импликације на све земље које су се деценијама ослањале на Сједињене Државе. Већина досадашњих најближих савезника Вашингтона показала је неспремност да се носи са новим околностима и, како примећују бројни стручњаци, за сада купују време покушавајући да, понекад недостојним ласкањем Трампу, задрже што више америчке подршке док траже одговоре на изазове који су пред њима. О овој теми разговарамо са Миланом Игрутиновићем из Институа за европске политике.
Са вама, Јелена Видић.
Коментари