Премијера
Јелена Гатилузио
„Тајну је најтеже сачувати. Људска слабост је урођени усуд, а тајне њен највећи камен спотицања. Нисам хтела да будем као они који не знају да их чувају. Тајне су као ходник, у њему човек не дише, задржава узбуркани дах, наслања се на зид. Када је бешуман и глув, повезује људе иако нема врата и прозоре. Глас који се кроз њега проспе требало би да уњему и остане. Ја нисам чула глас. Нико ми ништа није сам, у муци, открио. Видела сам туђе тајне случајно...“, започиње романсирану биографију „Змајева жена“ о Јелени Гатилузио, књижевница Ана Атанасковић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Тајна је и живот и смрт Јелене Гатилузио, ћерке господара Лезбоса и супруге деспота Стефана Лазаревића. Њен лик се не појављује ни на једној фресци српског сликарства средњег века. Обичај да се на ктиторским или владарским композицијама, у оквиру породичне поворке која прилази Богородици или Христу, приказује суверен са супругом и децом, за Јелену Гатилузио није важио. Историја не познаје ни један њен портрет, а није поменута ни у „Слову љубве“ деспота Стефана Лазаревића, за које се истраживачи слажу да је једно од зрелијих дела наше љубавне поезије.
Ко је Хелена Гатилузио, у Србији прозвана Јелена, и колика је била улога жене у животу деспота из породице Лазаревић, приближићемо вам у вечерашњој емисији „Код два бела голуба“. Полазна тачка биће малобројни историјски подаци и књига Ане Атанасковић „Змајева жена“.
Аутор: Александра Јагодић.
Коментари