Седмица (не)очекиваних напада на српску заједницу у Хрватској
Више десетина, у црно обучених, мушкараца спречили су прошлог понедељка отварање манифестације Дани српске културе у Сплиту. Инцидент су оштро осудили премијер Андреј Пленковић, председник Хрватске Зоран Милановић и други политичари владајућих и опозионих странака. Био је то, међутим, окидач за серију напада на српску заједницу у Хрватској али и за протест Торциде и ратних ветерана на сплитској Риви на којем су узвикиване усташке пароле и тражено ослобађање притворених јер су "жртве политичког прогона". Данима се расправља колико се хрватско друштво "нагнуло" крајње десно, колико су томе доринели ХДЗ и сам премијер Пленковић и да ли је све почело летошњим Томпсоновим концертом у Загребу. О овој теми разговарамо са писцем Ђорђем Матићем, једним од аутора тв серијала Култура Срба у Хрватској, који се јавља из Загреба.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Одлука Краља Чарлса Трећег да лиши свог брата, Ендрјуа Маунтбатена Виндзора, права да користи титулу принца и "Његово краљевско височанство", ступила је на снагу. Бакингемска палата прошле недеље је саопштила и да ће Ендрју напустити своју резиденцију у Виндзору. Британски суверен ове потезе повлачи у напору да сузбије последице умешаности његовог брата у аферу Епштајн на владајућу кућу. Истовремено у Француској су објављени мемоари бившег шпанског краља, под насловом "Хуан Карлос од Шпаније: Помирење". Иако је током владавине од 1975. до 2014. био популаран, нарочито због улоге у јачању демократије после деценија режима генерала Франка, Хуан Карлос је због бројних скандала, укључујући ванбрачне афере и контроверзе око финансија, предао трон сину, краљу Фелипеу. Како се савремене европске монархије носе са проблемима које изазивају осрамоћени чланови владарских породица питамо новинара и публицисту Роберта Чобана.
Овог понедељка у нашој рубрици "Из тонског архива Радио Београда" глас из прошлости биће глас примабалерине Јованке Бјегојевић. Рођена је 1931. године у Прњавору, у Босни и Херцеговини, школовала се у Државној балетској школи у Београду. На сцени Народног позоришта први пут се појавила 1950. године. Потом је неколико година била ангажована у Паризу и Сиднеју. По повратку у Београд, у Народном позоришту наступала је до 1972. године, када се посветила педагошком раду на Факултету драмских уметности. Добитница је Признања за врхунски допринос националној култури. Слушамо део разговора из 1994. године који је са Јованком Бјегојевић водила Сања Чупић.
Са вама, Јелена Видић
Коментари