петак, 07.11.2025, 14:05 -> 12:45
štampajХумористичка емисија
Драги слушаоци, не знам како ви, али ја нисам баш неки велики миљеник среће. Кад погледам како је другима у животу - суви просек, тек ту и тамо помало масног. Е сад, можда нисам љубимац, али зато јесам љубитељ среће. Волим срећу, па макар и туђу.
С тим у вези, сматрам интересантном чињеницу да у Копенхагену постоји Музеј среће и то при Институту за изучавање среће. Замислите ви колико ти Данци имају среће, кад имају и Институт и Музеј који се њоме баве. Они тамо проучавају шта људе чини срећним, колико на срећу у животу утиче место рођења, наслеђе, новац и разни други фактори. Дакле, слободно можемо да променимо ону изреку “роди ме мајко срећног” у “роди ме мајко каквог год, па ме у Данску баци”. Ако је код њих срећа, са аспекта музеја, односно уметности, класика, код нас је она авангарда. И то толика авангарда, да још није ни формирана као правац.
Причали смо већ о оном феномену среће у несрећи. Е па, наша срећа би могла да се крије управо у - несрећи. Нас овде од малена навикавају на несрећу, па бисмо могли то најзад и да уновчимо. Погледајте само нашу народну музику и мотиве текстова у њој! Све несрећна судбина до несрећне судбине. Па онда, већи део наше кинематографије. Ми имамо материјала колико вам душа хоће… и пати.
Наравно, идеја је да брутално покрадемо Данце и отворимо - Институт за изучавање несреће и Музеј несреће. Оно што нисмо успели са шљивовицом или малином, можда ћемо моћи са несрећом.
Под условом да нас срећа бар мало послужи.
Аутор текста: Огњен Шестић.
Музички уредник: Снежана Станојевић.
Коментари