Зашто је више него икад важно да природне не "победе" друштвене науке?

Када се каже "наука", колико људи данас уопште помисли на филозофију, филологију, социологију, историју, право, политикологију, педагогију...? Мало или веома мало, верујемо да би тако гласио сваки искрени одговор. Појам науке као да је и то већ дуго резервисани атрибут или основно својство само медицине, математике, технике, технологије, електронике, физике, хемије... Слабо ту стоје чак и биологија, географија, архитектура или грађевинарство - прве две, јер се доминантно везују за ниже школске системе, а друге зато што је у првом плану њихова очигледна практична страна. "У јавности, природне науке уживају статус недодирљивих - оне праве софистицирана оружја, откривају нове планете, производе вирусе и вакцине, вештачка интелигенција и виртуелна стварност су свакодневица. На друштвене науке се гледа с подсмехом, као на "причалице" без практичне користи. То је опасна и погрешна перцепција, јер без "писмених" и стегама неспутаних социолога, политиколога, антрополог, филозофа, правника, технологије које хвалимо могле би постати оружје против нас". Ово је став директора Института друштвених наука у Београду Горана Башића који је, између осталог, изнео у једном свом недавно објављеном ауторском тексту. То је био и повод да га позовемо у госте да бисмо у разговору са њим скренули пажњу на пресудну важност друштвених наука за развој и добробит, а можда би се могло рећи и опстанак, људи и друштава у нашем времену за које не би било претерано рећи да на дневној бази мења цивилизацијски ток познат вековима.