Зашто је целом друштву, на првом месту родитељима неговатељима, неопходан закон који регулише њихов статус

Ретко је да у времену и свету у каквима живимо, нека вест, ма колико важна, траје дуже од живота винске мушице и да јој нису пресудиле непрестано пристижуће нове. Једна међу њима о којој се и даље много говори, иако се догађај на који се односи десио још пре десетак дана, јесте она која нас је информисала да ни најновији предлог закона који би регулисао статус родитеља неговатеља деце са сметњама у развоју као засебне социјалне категорије у Скупштини Србије није изгласан ни да би доспео на дневни ред заседања. Први предлог таквог закона враћа нас дванаест година уназад. Деца са сметњама у развоју која су се тада родила сада су на прагу тинејџерског доба, а њихови родитељи озбиљно ближе средовечном. Закон би требало да обезбеди право родитеља, најчешће мајке, на накнаду у висини минималне зараде на нивоу републике, доприносе, радни стаж и могућност да оствари право на пензију, јер већина њих мора да напусти посао због детета чије стање захтева потпуну и непрестану бригу и негу. Иако је понегде на локалном нивоу родитељима деце са сметњама у развоју признат статус неговатеља, зашто је не само њима, већ целом друштву неопходно усвајање закона који би ту област регулисао на државном нивоу, разговараћемо са активисткињом и неговатељицом особе са аутизмом Еленом Премате, из Женске мреже „Ево рука“.