Хумористичка емисија
Драги слушаоци, ових дана друштвеним мрежама кружи још једна прича о Јапанцима. Наиме, скоро свака друга јапанска компанија има одређени број старијих запослених који - веровали ви или не - не раде практично ништа. Постоји чак и посебан израз за њих: мадогива-зоку, који значи “племе поред прозора.” То је отуда што те запослене гурају даље од центра просторије, у коме се нешто заправо и ради, и дају им столове поред прозора, на ивици канцеларије. Јапанска корпоративна култура има ту институцију доживотног запослења и зато се сматра неприхватљивим да неко буде отпуштен. И тако су дошли до овог компромисног решења, да старији само седе и чекају пензију.
И ја опет не могу а да не поменем колико је она стара Југославија била испред света у неким стварима. Пазите ви колико је Јапанцима требало да достигну тај ниво, да им старији радници не раде ништа, а да и даље примају плату! У СФРЈ није било те старосне дискриминације. То су могли и стари и млади. И нису били гурани у страну, поред прозора.
Напротив, маргина колектива је била резервисана за оне будале које не могу да преседе с миром тих 5-6 сати радног времена, него морају нешто да раде. Јапанцима је било потребно да изгубе рат, обнове разорену индустрију, модернизују је и ево, тек сада, после 80 година имају нешто што смо ми имали практично одмах после рата.
Ми можда нисмо најпаметнији народ на свету, али то смо укапирали деценијама пре њих. Мислим да је крајње време за једну темељну размену кадрова из свих области, не би ли и Јапанци нешто научили од нас. Наравно, на сопственом искуству се најбоље учи, али њима то очигледно иде ужасно споро. Што се њихових представника тиче, они би нашим људима могли да послуже као опомена, да виде шта се деси када једна земља срља у прогрес.
Аутор текста: Огњен Шестић.
Музички сарадник: Петар Вукосављевић.
Коментари