Хумористичка емисија

Једино што ми се код тог њиховог празника свиђа је што тада масовно роштиљају. Они ватромети и остали циркуси су ми некако претерани, али ово је баш лепо. Њима 4. јул дође нешто као нама 1. мај. С тим што ми и даље верујемо и у некаква права радника и целу ту првомајску ствар.

А Американци су од тога одавно дигли руке и више га чак ни не признају као државни празник. Такви су то људи - прво измисле нешто, пласирају целом свету, а онда одустану од тога.

Американцима се мора признати још једна ствар, а то је визионарски приступ. Они су независност од Британаца могли да изборе и 1. јануара, или рецимо 25. децембра. Али, нису били луди. Зашто би, кад тако не би добили и додатни празник?

Да смо паметни и ми Срби бисмо усвојили неки летњи датум као државни празник. Добро, можда не баш Видовдан, јер је то помало незгодна тема, али неки други. Само се осврнимо око себе... Црногорци имају 13. јули и као празник, а не само као пиће. И Хрвати имају 5. август, дан посвећен временским непогодама. Словенци свој Дан државности славе, као сав нормалан свет - у јуну. Македонци и њихов Илинден, питате? Наравно, у августу. Али нееее, ми Срби смо најпаметнији. Ми знамо како и када се то ради. Ми дижемо буне и устанке у сред фебруара - и ето нам сад. Од почетка маја - ништа до новембра!

И тако, за разлику од Американаца, али и скоро свих наших комшија, ми немамо шта да славимо преко лета.

Пре него што и заустите, да вас прекинем! Годишњи одмор као одговор се НЕ-ПРИ-ЗНА-ЈЕ! Јер, то је само кратка пауза у целоживотном напорном раду. А тако нешто се не може назвати празником, него умањењем казне због доброг владања.

Аутор текста: Огњен Шестић

Музички сарадник: Петар Вукосављевић