Читај ми!

Да ли радно-боравишна дозвола штити стране раднике (којих је у Србији све више) од трговине људима?

Пре годину дана почела је примена нових одредаба у Закону о запошљавању странаца и Закону о странцима којима је уведена јединствена радно - боравишна дозвола, чиме је, како кажу из ресорног министарства, омогућена додатна заштита упућених радника. У нашој земљи око 100.000 старних држављана бораве по основу запошљавања. На недавном скупу о унапређењу заштите радника миграната указано је да се, и поред постојања законских оквира, намеће потреба изградње функционалног ситема борбе против трговине људима. Док се о доласку великог броја страних радника све чешће говори, у други план је пала тема миграната која је у нашој земљи, али и целој Европи пре 10 година изазвала политички земљотрес, чије последице се осећају и данас. Да ли смо као земља и друштво спремни да примимо растући број страних радника и како се данас односимо према мигратнима, питамо Директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радоша Ђуровића.

У оквиру пројекта „Посао по мери: Економско оснаживање особа са инвалидитетом“ у току је конкурс за младе са инвалидитетом са територије Београда, Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Суботице, Ваљева и Панчева, за радну праксу. Како се наводи, намењен је кандидатима до 35 година старости који су мотивисани да уче и стекну радно искуство кроз праксу у 39 водећих компанија у Србији, на 55 оглашених радних позиција. Позив је упућен у оквиру програма који тежи да унапреди запошљавање младих са инвалидитетом стицањем нових знања и вештина како би се повећало њихово учешће на тржишту рада и економска независност. О конкурсу који траје до 10. јануара 2025. године али и другим мерама за оснаживање младих људи са инвалидитетом за Магазин говори Тања Радовић Крстић, програмска менаџерка из Форума младих са инвалидитетом.

У Хрватској се у недељу одржава први круг председничких избора на којима ће надмеће осам кандидата. У фокусу су двојица претендената, актуелни председник државе Зоран Милановић и кандидат ХДЗ, некадашњи министар Драга Приморац. Према истраживањима, Милановић је далеко испред осталих такмаца, али ће за још један мандат морати да сачека резултате другог круга гласања. И на овим изборима за председника Хрватске у трку је ушло неколико десничара, поједини „нетипични“ кандидати и представница левице Ивана Кекин која је, неочекивано, постала главна тема завршнице кампање. Које теме су доминирале и да ли гласање на председничким изборима треба сматрати истинском провером односа на политичкој сцени Хрватске чућемо од универзитетског професора из Загреба Жарка Пуховског.

 Са вама, Јелена Видић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње