Хаљина од звука - Ситан везак

Чувена хармоникашица, Радојка Живковић, тада Томић, на аудицију за радио извођача дошла је као девојчица, а већ после првих наступа пред микрофоном Радио Београда, почела су да јој стижу писма обожавалаца...

Чувени фрулаш Сава Јеремић, према подацима из радијске периодике, на аудицију Радио Београда дошао је почетком марта 1940.

Имао је 30 година, родом је био из села Послона у срезу Ражањ и није имао никакво музичко образовање. Био је земљоделац, са два разреда основне школе и целог живота је чувао стоку, радио на земљи и свирао фрулу. Другови су га наговорили да окуша срећу на радију, а Вукдраговићу се толико допало његово свирање да га је одмах ставио на програм.

"Врло је тешко бити певач" - говорио је Војислав Петрушевић, чији се трајни снимци чувају у Звучном архиву Радио Београда. Био је то глас младог човека, како га је новинар нашег илустрованог листа описао, озбиљног израза, са тихом сетом у очима, мекан, благ и искрен. Војислав Петрушевић је средином тридесетих година прошлог века добио место секретара у Сенату Краљевине Југославије, а прославио се певајући на радију. Но, популарност му је донела и озбиљне проблеме.....

Једна од најпопуларнијих певачица народних песама Радио Београда између два рата, Ната Павловић, 1941. године обележавала је 30 година уметничког рада. У интервјуима новинари су је представљали као најведрију жену на земаљском шару. У песми је уживала и слушаоци су то знали да цене јер су је на турнејама дочекивали као да је министар. Ишли су за њеним колима говорећи: "Кад ви певате, госпа Нато, знате – ми загрлимо радио од уживанције!"

Драгомир Драги Чкоњовић, велико радијско име наше народне музике између два рата, рођен је на Чубури, у Београду. Музикалност је наследио од мајке, мада је цела породица лепо певала – отац, две сестре и два брата. Отац је држао радњу, успешно му је ишла трговина, па се није оскудевало. Сви су помало и свирали клавир и гитару, а Драги је касније није испуштао. С њом је пропутовао пола Европе. По професији је био банкарски чиновник, али тим се послом није бавио. Био је запослен у грађевинском предузећу, али по томе се није прославио него по песми.

На петом конгресу заједнице „Снага кроз радост“ у Хамбургу 1939. године, Јелена Вујановић, позната радио певачица и интерпретаторка народних песама, чланица југословенске студентске фолклорне групе Маге Магазиновић, која је на конгресу представљала Југославију, певала је на хамбуршком радију неке наше познате народне песме. Емисију су преносиле и друге немачке радио станице. Јелену Вујановић, певачицу родом из Ливна, која је била стални солиста Радио Београда између два рата, на хармоници је пратио Рафаило Блам, чија ћете сећања на те дане моћи да чујете у емисији.

Добрица Гроздановић, предратни солиста Радио Београда, пред радијски микрофон стао је први пут 1930. године и у сећању слушалаца али и радијских уредника остао је као највеселији радијски певач. Био је познат као човек кога сви воле, од Лесковца до Београда; и на кафанским седељкама и у радио-станици - од вратара до тетка Мице кафеџике. У Звучном архиву Радио Београда сачувано је његових пет песама.

Шапчанин Бора Јањић био је истинска предратна звезда Радио Београда. Од песме је зарађивао толико да је читаву једну шабачку улицу могао да купи. Али, њега богатство није занимало. Био је боем и лаке руке, па су се конобари отимали да га послужују.

Стари Шапчани су га се сећали и по фијакерима, пошто би их одмах узео три. У једном би седео он са својим пајташима, у другом би се возила његова хармоника, коју је виртуозно свирао, а на седишту трећег фијакера били су шешир и штап Боре Јањића, мада тај редослед није био строго утврђен, па би некад хармоника предњачила у вожњи.

Глумац - Синиша Убовић.

Аутор и уредник - Мирјана Блажић.