Гаров

Нема бољег лажова од ловца. Такав је био и наш Мика Павлов. Павловове авантуре са његовим верним гаровом више су личиле на бајке него на какве истините догађаје. Ловци су имали обичај да се повремено окупе на једном пропланку поред села, па да испод старе брезе заложе ватру, поседају око ње и причају о својим најуспешнијим подухватима. Павлов је увек био главни проповедач. Ономад је друговима говорио да је гаров толико вешт ловачки пас да је једном пресудио 27 дивљих гусака. Његов одличан њух одвео их је до скривених гнезда, а то што су се вратили у село носећи само једну гуску, правдао је речима да је желео да остави нешто и за друге ловце. Гладећи своје црне брке, Павлов је хвалио свог гарова, који му је лежао уз ногу и махао репом као да потврђује оно што говори његов газда. Како је један од другова био уверен да су гаровљеве способности обична измишљотина, замолио је Павлова да му га позајми за идући лов. Шта се потом збило, најбоље зна власник оближње фарме гусака.