Зашто нам се понављају поплаве и зашто их има на све више места?

Поплаве су, као што је свима добро познато, природна непогода чије непријатне, трагичне, па и катастрофалне последице прате човека током целе историје цивилизације. Напредак исте, дакле цивилизације, највише науке и технике допринео је великом напретку људи у борби са поплава, али и у развоју мера за њихову превенцију. Још 1981. у књизи "Поплаве у СР Србији у 20. веку - узроци и последице" др Љиљане Гавриловић, а у издању Српског географског друштва, између осталог, већ у уводу пише: "Изузетно високе воде јављале су се сваких седам, осам година. Данас се оне у Србији у просеку јављају сваке четврте године. О узроцима све чешћих поплава постоје различита мишљења. Док неки сматрају да је то последица глобалних климатских промена, други истичу да је главни кривац човек, који је својом неконтролисаном делатношћу изазвао крупне промене у природној средини". У књизи се посебно инсистира на значају превенције најпогубнијих последица поплава и детаљно износе све могуће мере у том смислу. И док се наши људи у 56 општина и градова боре са последицама најновијег поплавног таласа у Србији од пре неколико дана, замолили смо да нам Александар Анђелковић, стручњак за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса, доктор биотехничких наука на Шумарском факултету у Београду, Катедра за бујице и ерозију, објасни колико све учесталијој појави поплава на све више места у нашој земљи доприноси њен рељеф, колико све израженије климатске промене, а колико чињење и нечињење управо у области превенције свакога од нас појединачно, али и системски на нивоу државе.