Добитници Плакете Јелена Ђукић и Жељко Стефановић

Јелена Ђукић, новинар у пензији, током свог вишедеценијског рада, најпре у Радио Београду а потом и у Телевизији Београд, као аутор, водитељ и уредник, бележи низ емисија и серијала у културно-забавном програму ових гласила. Завршивши студије југословенске и светске књижевности 1962., свој професионални ход започиње 1963. као сарадник, а потом и уредник и водитељ разних контакт емисија.
Прва у низу, „Микрофон је ваш“, преименована у „Суботом увече“, коју води са Властимиром Ђузом Стојиљковићем, доноси јој 1967. „Златни микрофон“, а већ наредне године и Награду Радио Београда за најбоље годишње програмско остварење. Пре преласка у Телевизију Београд, непуну деценију рада заокружује серијалом „Тражимо забаву за вас“, кроз разговоре са врсним делатницима - Десанком Максимовић, Бранком Ћопићем, Густавом Крклецом и Радивојем Лолом Ђукићем.

У Образовном програму Телевизије Београд, радила на серији документарно-играних емисија „Култура становања“ у сарадњи са Новаком Новаком, краће време води емисију „Село без сељака“,а преласком у Културно-уметнички програм припрема, уређује и води документарни део серије емисија „Недељно поподне“, као и емисије намењене младима „По људима учио сам свијет“ (Његош).

Поводом 13. јуна, Дана новинара Србије, Савеза новинара Југославије и Удружења новинара Србије, 1989. добија Сребрну Плакету за 25 година рада у новинарству и допринос развоју новинарске организације. Исте године одлази у пензију.

Након смрти супруга Радивоја Лоле Ђукића 1995.,а по његовој жељи, збрињава Легат и уступа га Централној библиотеци Црне Горе на Цетињу да би потом у периоду од 1995. до 2004. приредила и објавила његове рукописе - Огледало грађанина покорног, Десет заповести, Људи са две главе, Црни снег, Будибогснама и Камелеони.

Жељко Стефановић, рођен 1962. у Београду, већ 17 година уређује, припрема и води култну емисија Радио Београда 1 „Време спорта и разоноде“, породични магазин о спорту, уз актуелности из јавног и културног живота, а чије емитовање је почело давне, 1960. године. Као четрнаестогодишњак заинтересован за овај медиј, започиње сарадњу у емисији „Вече уз радио“ Николе Караклајића, што је потом утицало и на његово касније опредељење да студира новинарство.

Заљубљеник у музику, од 1979. аутор је и водитељ омладинске емисије Радио Смедерева „Музички рингишпил“ а 1994. упоредо сарађује и са другим медијима као што су Радио 101, Београд 202,Трећи канал РТС-а, где бележи ангажман и у емисијама „Да питамо заједно“, „Лето на Ади“, „Хит месеца“ и др. Више година води и познате музичке фестивале МЕСАМ, Београдско пролеће, Гитаријаду у Зајечару.

Статус стално запосленог стиче 1988. у Јежу, радећи за часопис ИТД, потом је 13 година део редакције „Политици експрес“ паралелно радећи и на програмима Радио Београда. Писао је и за бројне часописе на подручју Србије, сарађујући и са сарајевским АС-ом, македонским Екраном и словеначким листом Вечер.

Добитник је више признања, међу којима су и „Златни микрофон“, Оскар популарности, статуе Златног мелоса, бројне дипломе за вођење хуманитарних концерата и приредби, те Децембарске награде Скупштине општине Звездара за значајан допринос развоју и унапређењу физичке културе. Члан је еснафског и Удружења спортских новинара Србије.

Подсећања ради, Фонд и одличје носе печат сећања и дужног поштовања према Браниславу Манету Шакићу, чији су живот и четврт века спикерског рада остали уткани у битисању смедеревског радија.

Значај истоимене награде за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања је утолико већи уколико се зна да је прва, и до скора једина те врсте на подручју бивших држава СФРЈ и свих потоњих до данас, чему у прилог говори и континуитет њене доделе од 1998.године.