субота, 29. апр 2023, 13:05
Мачке на филму
Прве мачке на филмском платну појавиле су се 1903. године у кратком немом филму „Болесно маче“ британског редитеља Џорџа Алберта Смита. Био је то римејк његовог филма „Мали доктор“ из 1901. који није сачуван.
Тако је с мачкама на филму почело. Наредни филм са мачјом тематиком коме се данас може ући у траг јесте „Мачке" из 1925. Била је то британска нема комедија редитеља Леслија Хискота, који ипак у историју филма није ушао са мачкама него са Херкулом Поароом...
Дискретно мачје бављење филмом наставило се и тридесетих година прошлог века, али са много више глумачких успеха него у претходној деценији. Мачке су се, очигледно, боље снашле у звучном филму и 1934. постале звезде једног од најбољих остварења у историји кинематографије, и једног од најгледанијих те године. Реч је о француском филму "Аталанта", редитеља Жана Вигоа, и о америчком црно-белом хорор филму „Црна мачка" редитеља Едгара Улмера.
Филм без речи. Чак и без чујних мјаука. Црбо-бели експериментални документарни из 1944. Зове се „Приватни живот мачке" и у оригиналној верзији нема ни музике. Као сваки неми филм, има само спорадичне титлове између сцена....
Година 1960, маестро Федерико Фелини, маестрални глумци Анита Екберг и Марчело Мастројани у филму „Сладак живот" и једно маче. Вероватно најмлађи глумац у мачјој сорти који је стао пред камере и уписао се у историју филма...
Пољубац кога није било код Фелинија у „Слатком животу", догодио се годину дана касније у филму „Доручак код Тифанија" редитеља Блејка Едвардса, снимљеног по роману Трумана Капота. У загрљају између главних глумаца, Одри Хепберн и Џорџа Пепарда нашао се озбиљан мачји глумац Оринџи, који је већ имао једног Оскара који се додељује животињама. Другог је добио за ову улогу.
Марлон Брандо и мачка. Први минути култног филма „Кум" Френсиса Форда Кополе из 1972. године. На дан ћеркиног венчања, од Дон Вита Корлеонеа тражи се да освети туђу ћерку. У питању су нечији животи. Али такав је мафијашки посао. Увек се ради о нечијем животу. Дон Корлеоне мирно слуша Америга Бонасеру и мази сиво-белу мачку која му је у крилу...
Мачка у крилу негативца појавила се и пре Кополиног „Кума". Најупечатљивија мачја глумачка метафора, која је и бојом и задатом радњом, осликавала неки филмски лик, у овом случају великог негативца, Ернста Ставра Блофелда, први пут се појавила у филму „Из Русије с љубављу" 1963. године.
Иако у сенци псећих ведета, у једном су се мачке заиста истакле - појављивале су се само у најбољим филмовима. Тако је било и 1974. године када је редитељ Пол Мазурски намерио да сними филм „Хари и Тонто". За главну улогу ангажовао је Арта Карнија, који је касније признао да приватно и није неки обожавалац мачака. Али, делом захваљујући и свом директном партнеру у филму, риђем мачку Тонту, те године награђен је Оскаром као најбољи глумац...
У "Гостима из прошлости" - мачке на филму.
Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић.
Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Коментари