петак, 28. апр 2023, 20:00
Реприза
Зограф Лонгин
У вечерашњој емисији говоримо о Зографу Лонгину. Сликар, јеромонах и књижевник из времена обнове Пећке патријаршије и јачања српске државе, с правом је цењен и поштован још за живота. Рођен у Хвосну, северном делу средњевековне Метохије, припадао је братству манастира Дечана. Зограф Лонгин је наш најплоднији уметник XVI века, између 1566. и 1598. године. Оставио нам је иконе, фреске и стихове непроцењиве вредности. Његов уметнички пут кретао се од Пећи, преко Дечана, Пиве, Велике Хоче, Ловнице и села Цикоте, до Никољца код Бјелог Поља.
Сматрајући српског краља Стефана Дечанског, праведним, богоугодним владаром, на икони њему посвећеној, Лонгин „компонује своје дело“, како је забележио Војислав Ђурић, „у складу са програмом обновљене Пећке патријаршије, као прослављање светог краља-страдалника и мученика, чија је основна врлина побожност.“Сматрајући српског краља Стефана Дечанског, праведним, богоугодним владаром, на икони њему посвећеној, Лонгин „компонује своје дело“, како је забележио Војислав Ђурић, „у складу са програмом обновљене Пећке патријаршије, као прослављање светог краља-страдалника и мученика, чија је основна врлина побожност.“
Његова најпознатија икона је чувена Богородица са Христом, рађена за иконостас цркве светог Ђорђа у Ловници, данас у Републици Српској. Препознајемо га по равним, позлаћеним површинама, пробраним тоновима зелене, плаве, цинобер, ружичасте и окер боје, светлом и богато изнијансираном колориту. Благост погледа и дубок светачки мир, посебна су одлика лица са ове иконе. То је вероватно разлог што се, заједно са радовима тада познатих мајстора српског барока, Паје Јовановића, Марка Мурата и Ђорђа Крстића, и она нашла на Светској изложби у Паризу, 1900. године.
Иако нам је, потписујући се на рукописним књигама и иконама, оставио бројне податке о себи, научници су и данас у дилеми. Расправе су око тога да ли је он само песник складних, лирских и префињених тонова и „сасвим необичан сликар за наш иконопис XVI века“ или његова дела можда крију дубоку духовну и историјску повезаност са временом у коме је стварао. Као веома образован човек, монах-сликар и сликар-монах, свакако је морао познавати прилике у Србији XVI века, приказујући их кроз призму сопственог, Богу окренутог виђења света.
Аутор емисије: Александра Јагодић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари