Изазови инфлације у Србији, земљама Западног Балкана и еврозони

Међугодишња инфлација у Србији је у јануару и фебруару била већа него у 21. земљи Европске уније. У јануару је износила 15,2, а у фебруару 15,4 одсто. Већу инфлацију од Србије имале су Литванија, Пољска, Естонија, Чешка, Летонија и Мађарска- наводи се у најновијем издању билтена Макроекономске анализе и трендови. Стопе раста цена- више од просечних у ЕУ – забележене су и у растућим економијама еврозоне- Бугарској, Хрватској , Мађарској , Пољској и Румунији. Овај инфлаторни талас, који је започео 2021. године, у свим земљама условљен је растом цена и енергената, поремећајима у ланцима снабдевања и генерално опоравком тражње после епидемије. На Западном Балкану инфлација се још увек не смирује.

Постоји ли раскорак у нивоу инфлације у појединим земљама Западног Балкана и ЕУ? Како то објаснити? Да ли је Западни Балкан суочен у погледу инфлације са далеко јачим ризицима и изазовима него што је то случај у развијеним економијама? Колико је Србија отпорна на шокове из међународног окружења и шта се предузима како би се инфлација нашла на силазној путањи?

Гост емисије је Миладин Ковачевић, економиста.

Урадник: Оливера Симић Милошевић.

У средишту пажње

Autor:
Редакција магазинског програма

Свакога радног дана емисија "У средишту пажње" доноси интервју са нашим најбољим аналитичарима и коментаторима, политичарима и експертима, друштвеним иноваторима и другим познатим личностима, или личностима које ће убрзо постати познате. [ детаљније ]

Све епизоде серијала Аудио подкаст