Ко контролише транспорт опасних материја?

Готово да у Србији не памтимо инцидент са тежим последицама по људе и животну средину од оног који се догодио на прузи код Пирота, Отворена су многа питања, а одговори на њих треба да допринесу томе да се овако нешто не догоди поново. Један од делова мозаика у овој причи је транспорт опасних материја. Да ли су наше пруге довољно безбедне за превоз опасног терета и које мере предострожности у транспорту, генерално, морају бити предузете? о томе ћемо разговарати са Гораном Триваном из Института за мултидисциплинарна истраживања, иначе бившим министром екологије.

Пет српских градова готово стално је у зони најзагадјенијих средина у свету. О узроцима доста говоримо, али ефикасно решење подразумева да прецизно сагледамо изворе загадјења. Управо томе треба да допринесе пројекат под називом МАПИРАЊЕ ИЗВОРА ТОКСИЧНИХ, МУТАГЕНИХ И КАНЦЕРОГЕНИХ ИСПАРЉИВИХ ЈЕДИЊЕНА НА ТЕРИТОРИЈИ БЕОГРАДА. Тим поводом саговорник нам је Андреја Стојић, научни сарадник Института за физику, који је један од реализатора пројекта.

Више од годину дана у Србији је у примени нова регулатива која омогућава стицање статуса купац-произвођач и отвара пут ка већој експанзији система соларне енергије. Након почетног ентузијазма и првих програма субвенција надлежног министарства, очекивања грађана су изневерена, јер се испоставило да у том систему много тога недостаје. Центар за унапредјење животне средине организовао је недавно трибину на којој су се могла чути непосредна искуства првих купаца-производјача, али и предлози како да се превазидју почетни проблеми. О томе ћемо више сазнати од Владана Шћекића из Центра за унапредјење животне средине.

Уредник и водитељ Оливера Стајић.