Српска хумористичка штампа у 20. веку

Надовезујући се на традицију створену током 19. века, хумористички листови почетком 20. века доживљавају нов процват. Јављају се листови у којима се види и траг новог сензибилитета. Овај замах везан је и за појаву два нова стваралачка гласа. Тада почињу да стварају Брана Цветковић и Радоје Домановић. Цветковићев ''Сатир'' и Домановићева ''Страдија'' били су листови у којима је било и живог хумора и бритке сатире. Током првог светског рата, насупрот ономе што би се у први мах очекивало, јављају се листови хумористичко-сатиричног садржаја. Они су на посебан начин били штампани, а војници су их дотурали једни другима у рововима. Они су били покушај да се људи оснаже и ободре у тешким ратним условима. Када је реч о феномену хумористичких листова који се јављају у оваквим, граничним ситуацијама људске егзистенције, треба поменути и лист ''Логорски јеж'' који је 1944. године покренут у логору Оснабрик, и којим су се људи заточени у логору покушали да ублаже своју тешку животну ситуацију. 

Период између два рата, као и време после другог светског рата обележили су листови''Ошишани јеж'' и ''Јеж''. У емисији ће бити речи о настанку ових листова, о њиховој концепцији,  о посебним издањима ових листова, као и о срадницима. У овим листовима радове су објављивали најбољи хумористи и сатиричари тог времена, од Бранислава Нушића до Бранка Ћопића.
    
Аутор емисије: Војислав Карановић