Српска хумористичка штампа у 19. веку

Прве облике хумора откривамо у многим облицима народног усменог стваралаштва, па и у записима неких средњовековних аутора. Појава хумористичке штампе, половином 19. века, означила је једну потпуно нову фазу развоја хумора и сатире. И на самом почетку налази се лист карактеристичног назива: ''Шаљивац''.То је наш први хумористички лист. Покренут је у новембру 1850. године у Београду.

Након овог листа покретани су бројни хумористичко-сатирични листови у Београду, Новом Саду, Панчеву, Смедереву, Нишу, Крагујевцу и у неким другим местима. Већина тих листова основана је са циљем да се коментарише актуелна друштвена ситуација, државни и међудржавни проблеми. Оснивају се листови живописних назива: Роми даба, Комарац, Домишљан, Рен, Хумориста, Жижа, Дангуба, Враголан и други. Сваки од ових листова покушавао је да уочи смешне стране ствари о којима је говорио, и да укаже на људске слабости, мане и недостатке. Писци и уредници као што су: Јован Јовановић Змај, Илија Огњеновић Абуказем, Сима Лукин Лазић, Милан и Јелисавета Пешић, створили су плодно тле које је помогло даљи раст и развој наше хумористичке штампе.

Од првог хумористичког листа ''Шаљивац'', који је покренут 1850. године, преко хумористичких листова ''Комарац'','' Змај'', ''Жижа'' и ''Стармали'', које је издавао Јован Јовановић Змај, па све до листова као што су ''Фењер'', ''Брка'', ''Ћоса'', ''Ера'', ''Кића'', ''Мирођија'', емисија даје сажет преглед историјског развоја хумористичке штампе у Србији 19. века.                

Аутор емисије: Војислав Карановић