Од малих ногу сам волела да читам приче из грчке митологије. Изнова сам се враћала Пандориној кутији, као и Минотауру. Ипак, све чешће ми задовољство причињава истраживање српске митологије, нарочито оне језичке. Као у Минотауровом лавиринту, данас смо изгубљени у мноштву интернет информација које нас воде у језичке ћорскокаке док верујемо да смо на путу знања. Да се разумемо, постоји један број поузданих извора, научних радова и портала који се труде да нас описмене у складу са постојећом нормом, али ако негде прочитате и поверујете у правило да се деле бројеви, а не мишљења, молим вас да се одмах саберете и потражите мишљење језичког стручњака.
Појава интернета је сваког иоле писменог човека учинила аутором, па смо са њим стекли и свест о томе какве су се заблуде криле у Пандориној кутији језичких пошасти. Недавно сам открила згодан интернет кутак који се бави наводним језичким недоумицама. Ту сам открила да мењати неког значи променити му лични опис, а заменити га значи преузети нечију улогу или дужност. Аутори ових редова очигледно су били креативни, али сигурно нису били лингвисти јер, колико ја знам, ово правило није заведено нигде осим на интернету. И како да поред свих ових митова човек не остане збуњен језиком. У вези са тим морам да поменем да сам прочитала нешто и о збуњивању. Изгледа да кад нам нешто није јасно, можемо бити само збуњени јер бунити се значи дизати побуну. Ако кренемо за овом логиком, онда ћемо и нашу познату биљку бунику ускоро морати да преименујемо у збунику.
Коментари