Засад

Како је лепо кад човек пронађе нову страст у животу. Испрва ми нико није веровао да сам заволела село и пољопривреду. Ипак сам ја одрасла на асфалту, из чега произилази логичан закључак да о одржавању сеоског домаћинства до скоро ништа нисам знала. Пошто много волим домаће пекмезе и џемове од шљива, одлучила сам да и сама почнем да их правим. За то ми је најпре био потребан добар зáсад шљива. Због тога сам на форумима потражила добре расаднике, али сам успут наишла на зáсад који нема везе са воћем. Прилог засад и његово спојено писање су се озбиљно умешали у пољопривреду јер људи верују да, уколико се овај прилог не напише одвојено, он може да буде само именица која има значење засађене биљке.

Да не бих губила време на расправе, одлучила сам да се за сад оканем садница и потражим исправан трактор. Без њега не могу да узорем земљу, а сви сељаци знају да је припрема земљишта кључна за квалитетну садњу. Али ето језика и међу тракторима. На једном језичком форуму сам сазнала да трактори и друге машине могу бити исправни јер се само они и кваре, док речи могу бити написане само правилно и неправилно. Истини за вољу, мени је у овом правилу нешто озбиљно неисправно.

Аутор текста - Татјана Киждобрански.

Глумица - Јадранка Селец.