Веридба на струју

Ако бих морала да опишем своју комшиницу само једном речју, та реч би била „модерно“. Јер она је стварно веома модерна жена. Да се одмах разумемо, не мислим на сукње, хаљине и друге женске крпице. Њено интересовање за одећу не може се упоредити са њеном очараношћу технологијом. Њен стан је опремљен најмодернијим електричним уређајима. Она слепо верује свакој реклами која је убеђује да ће јој овај или онај електрички апарат олакшати живот.

Зашто би се сагнула да почисти просуто брашно кад има „паметни" усисивач који ће посао обавити уместо ње? Зашто би, попут мене, губила време на качење веша ако већ има машину за сушење? Повремено свратим код ње очекујући да чујем да је набавила шпорет који сам кува ручак или пеглу која самостално пегла веш и слаже га у ормар. А и сама се наелектрише кад јој у џезви скувам домаћу кафу уместо у оном еспресо апарату. Некад се просто питам како би та жена живела да нестане струје или да јој се поквари нешто од те електрике. Као да никад нисмо живели без електронике.

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Глумица - Јадранка Селец