И лијепо је лепо

Данас коначно долази мој друг с факултета Марко. После студија одселио се у Приједор, и не долази често, али сада ће неколико дана провести у Београду. Он се, после толико времена, навикао на ијекавицу, а мени се чини да чак ни Приједор не могу да изговорим како треба, стално ми се заплиће језик. Марко лепо говори и уживам да га слушам, али та правила никад не бих могла да запамтим. Често се шалимо на рачун наших изговора, па понекад пробам да наручим кафу са мљеком, али никад нисам сигурна да ли је млијеко или мљеко, па сам сама себи смешна. Очигледно не знам кад се користи –ије, а кад –је, а немам често прилике да вежбам с неким ко зна та правила. И, када је Марко напокон стигао, питала сам га куда жели да га водим. И баш ме је пријатно изненадио када је казао:

- Желим твојој сестри да купим лијеп букет цвијећа. Хајдемо до најближе цвјећаре.

- Нема проблема, водим те у цвећару. Али најпре ми, молим те, реци како знаш да није љеп букет цвјећа, него лијеп букет цвијећа? И што је цвјећара а не цвијећара, ако се у њој продаје цвијеће? Мени је много лакше, свуда пишем и говорим 'е', а код тебе час -е, час -је, па има јотовања, нема јотовања.... Чини ми се да никад не бих могла да изађем на крај са тим твојим изговором.

Аутор текста - Јована Згоњанин, студент на размени (Руски и српски језик и књижевност, Универзитет у Бањој Луци)

Глумица - Јадранка Селец