Осећај за вокатив

Сећате ли се из основне такозваних питања за падеже? Ко – шта; коме – чему; кога – чега; хеј! ... и тако даље. Е, то „хеј!“ смо највише волели јер је било најлакше. Ту није имало шта да се учи, само замислиш како неког дозиваш. А кад смо за оцену мењали именице по падежима, и стигнемо до вокатива, нама онда лакне и ту хватамо залет ка она преостала два и обавезно оманемо да л’ је прво „с ким“ или „о коме“. А сад вокатив испаде проблем. Додуше, некад смо сви имали углавном домаћа имена која су се лако дозивала по граматичким правилима, или што би угледни лингвисти рекли – била су у духу нашег језика. А и нико нам тада није рекао да вокатив, на пример, не служи само за дозивање...