Књижевни илустровани лист "Српска зора"

Осамдесетих година претпрошлог века, у Бечу, међу нашим младим интелектуалцима, јавља се идеја о покретању књижевних листова. Међу првима био је илустровани лист "Српска зора" намењен лепој књижевности. Издавао га је и уређивао Тодор Стефановић Виловски у периоду од 1876. до 1881. године. Прилози из домаће и стране књижевности, путописи, репортаже и вести о културним збивањима у Србији, новим књигама, чинили су садржај листа чији су сарадници били најпознатији књижевници оног времена.

Стефан Митров Љубиша је био душом и телом пријатељ „Зори". Када је о њој причао, казао би „наша Зора" или „наш лист", што је доказ колико се са њом идентификовао. Он није био само сарадник „Српске зоре" већ и агитатор и пропагатор који је много учинио да се број читалаца повећа у Далмацији.

Из те прве година излажења књижевног листа, један од најпознатијих сарадника био је Љуба Ненадовић. Њему је као и Љубиши „Зора" била нужна да може у њој стално штампати све оно што је за време свог бављења у Црној Гори написао.

Роман Јакова Игњатовића „Вечити младожења" објављен је у „Зори" 1878. године.

У вечерашњој емисији "Код два бела голуба" сазнаћемо ко су све били књижевници, сарадници  "Српске зоре".

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом