Ушиј, залиј, налиј!

Недељу дана у нашој кући владао је прави џумбус. Пошто сам повредио ногу и отишао на боловање, посветио сам се кућним пословима, док је жена била на послу. То у почетку и није било тако лоше. Ту и тамо нешто обришем, средим, а остатак дана гледам телевизију. Све је било добро док одједном није почела да зановета.

Сваки дан ми је давала нека нова задужења. Те уши мебл на каучу, па зали цвеће, иди на пијац ... И спремање ручка ми је пресело. ''У грашак сипај мало воде, а пасуљ нали до врха'' - рекла ми је јутрос када је полазила на посао.

Више нисам могао да попамтим где колико воде иде, да ли да у грашак налијем воде до врха или у онај кактус на прозору. Завршило се тако што сам претерао са заливањем кактуса, који се убрзо и осушио. Наравно, она се наљутила, а ја сам јој одбрусио: ''Овако више не иде. Разуми ме, нисам ја за те послове! Не знам и нећу да знам ком цвећу треба много воде, а које се ретко залива, а још мање се разумем у спремање ручка!"

Аутор текста - Милица Бркић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац - Никола Којо