Јован Савић
Руководећи се идејом да је права уметност спој талента и непрекидног рада на себи, Јован Савић се целог живота који је посветио позоришту, бавио могућностима унапређења односа драмског писца, глумца и публике.
О томе и говори у свом делу "О сврси драме" из 1908. године:
"Непобитна је чињеница да песниково драмско уметничко дело испуњава своју сврху тек у тренутку када га глумци приказују на позорници, пред публиком. За то је потребно, поред унутрашњег, духовног приступа, и спољашње, језичко и телесно приказивање карактера... Ако је већ сам песник био крајње уздржан, готово шкрт у приказивању спољашње радње, онда извођачи и редитељи не треба својим допунама да потенцирају него да ублажавају спољашње елементе представе."
Тог начела се држао када је крајем XIX и почетком XX века, душевљен Шекспиром, успео да реформише театарски израз кроз улоге и режије у Вајмару, Бечу и Минхену. Створивши тзв. "Шекспирову позорницу" потпуно мења дотадашњи начин глуме, однос према драмском делу и схватања представе у целини.
Вечерашњу емисију "Код два бела голуба" посвећујемо глумцу и редитељу, педагогу и теоретичару, Јовану Јоци Савићу.
Аутор: Александра Јагодић
Музички уредник: Радмила Дујаковић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари