Срећна слава

Иако своју крсну славу – Стефандан сматрам једним од најлепших празника у години, никако ми није право што сам због ње прозвана шкртицом. Свети Стефан се слави после Божића и Нове године, и људи су сити и хране и пића након тих некаквих силних гозби и тог неког весеља, па док календар дограби до моје славе, никоме више није до кашике.

Ја, као и свака домаћица, увек обезбедим богату трпезу пуну пршуте, домаћег сира, вруће чорбе и вина. Оно што се не потроши, а може да стоји у замрзивачу, остављам за следећу годину. Традиција налаже да жена на Стефањдан из куће износи сламу, која се посипа по воћњаку и штали ради напретка и бољег рода. Ако је обичај да жена износи ту неку сламу, онда се изгледа подразумева да је и припрема трпезе њен посао. А за домаћина је довољно да славски колач, испечен и украшен дан раније, однесе у цркву. После црквене службе вратиће се кући, и уз чашу куваног вина сретан дочекати прве госте.

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Глумица - Јелена Илић