Снешко Белић
Када би вас неко упитао чега се прво сетите када помислите на зиму, неизоставно бисте споменули снег, санкање и прављење Снешка. Мада нема детета које се барем једном није одрекло топлине рукавице како би угљем или неким дрвцетом прецизније украсило човека од снега, ретко које зна причу о пореклу Снешка коју познајемо.
Први подаци о Снешку сежу чак у 1380. годину када је католичка „Књига часова" илустрована цртежом који неодољиво подсећа на познату снежну фигуру. Први писани трагови пронађени су најпре код Шекспира у 16.веку, а век касније и у једној лајпцишкој збирци дечјих песама. За његову популарност у Европи вероватно је најзаслужнија британска краљица Викторија, јер је током њене владавине слање божићних честитки на којима је био и човечуљак од снега, постао широко распрострањен обичај. Првог америчког Снешка је 1809. године направио Вернон Пол из Висконсина за ћерку Јети. Он је постао толико славан да је вест о њему стигла до Њујорк Тајмса, одакле се проширила на читаву земљу. У неким земљама постоји обичај да снег којег остане до пролећа грађани „протерују" тако што направе снешка, па га у знак протеста против зиме, изударају као пињату.
Аутор текста - Татјана Киждобрански
Глумица - Јелена Илић.
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари