Стара имена

Ма залуд нам оних осам, или колико их већ има, издања Правописа када их очигледно нико више не чита. Али зато свако ново издање дневних новина донесе нова правила за писање и изговор, нарочито страних мушких имена. Таман ми се учини да смо савладали транскрипцију, кад ето ти проблема са падежима. Колико знам, мушка имена и презимена се мењају, а код женских се мења само име. А шта је са онима страног порекла? Узмем да читам спортске вести, и у истим новинама наиђем на два наслова: „Енди Родика и Роџер Федерера напустила срећа“ и „Роџера Федерера и Ендија Родика чека нова шанса“.

Помислио би човек да смо сви још у основној школи савладали писање малог и великог слова. Знамо да су мала слова основни вид писма, а велика слова нам служе за посебно истицање у тексту. Велика слова су у првим рукописним и штампаним књигама које сведоче о почецима српске писмености служила за истицање смисаоних целина, а потом су добила и функцију истицања појединих речи. Премда је још у XVIII веку руски цар Петар Велики увео разликовање великих и малих слова у грађанској ћирилици, ми као да се и даље боримо да њима овладамо. Збуњују се наши новинари, а са њима и читава нација. Тако је име Шарл Де Гол на једном порталу добило велика слова за сва три члана, а Винсент ван Гог је ускраћен за велико слово помоћне рећи. И шта је сад? Да ли је Де Гол као француски државник заслужио више почасти од холандског уметника Ван Гога па има више великих слова у имену или се, пак, умешао неко ко би да мења правописна правила, па овако саопштава лингвистима своје жеље?

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Глумица - Јадранка Селец