Домаћи леб и хајвар

Прошлог викенда отишла сам на пијацу без неког посебног списка за куповину, рачунала сам да ћу се сетити свега што ми је неопходно. Нисам имала много времена и срећом, одма на уласку на пијацу угледах натпис – домаћи леб! Е, ако је домаћи, морам га пробати! Замолим госпођу за тезгом за једну векну тог домаћег леба, а она ме упита: „Оћеш и ове кифле да пробаш? Нису хрђаве!“

Наставила сам своју куповину: од једне тезге до друге, килограм овога, пола килограма онога... Већ ми је и торба постајала тешка. Реко себи: „Требало је да направим списак." Погледа на сат - дуго сам се задржала... Још да пронађем хајвар и идем кући!

Таман сам пошла кући с пијаце кад се сетих да морам да купим храну за пса. Он највише воли суву храну из радње која се зове „Буха". Уђем тамо, а оно - већи избор хране, грицкалица и играчака за животиње него на пијаци за људе! Заиста сам морала да пожурим, купила сам само оно основно и упутила се кући, па у кујну!

Аутор текста - Вања Праизовић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица - Јадранка Селец