Зашто је важно пратити мутације коронавируса?

Научници широм света анализирају узорке корона вируса, како би уочили појаву нових сојева, а од обима тих истраживања зависи колико ће свет имати информација о понашању и ширењу вируса. Када се налази у великом делу популације, вирус у сваком умножавању све више мутира, и нови сојеви су све инфективнији. О актуелним сојевима коронавируса који су присутни у Србији и сазнањима која нам пружају истраживања мутација, за наш програм, говори Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Како је пандемија утицала на ментално здравље младих? Какве последице можемо очекивати у њиховом понашању након више од годину дана измењеног начина живота и рада од куће? Шта су главни разлози повећаног броја оних који су се вратили у Србију - да ли је реч о привременом тренду или су млади много више мотивисани да остану у својој држави? То су нека од питања за нашег саговорника Андреја Наумовића, психолошког саветника у едукацији.

Кампања "Спасимо храну, спасимо хуманост", Коалиције за доброчинство са Фондацијом Ана и Владе Дивац, покренута је ових дана, у циљу повећања свести грађана о проблему бацања хране и недовољних донација, али и да би допринела унапређењу пракси које ће подстаћи донирање хране. Кампања, која ће трајати до новембра ове године, обухватиће низ акција до „Националног дана давања", који се већ традиционално одржава 9. октобра. За грађане Србије који зависе од донација хране колићине су тренутно недовољне, док се према проценама код нас дневно баца два милиона килограма хране. Како се овај проблем може решити објашњава нам Дејан Дробњак из Фондације Ана и Владе Дивац.

Са вама је Мирјана Никић.