Кокошке и крушке

Данас сам присуствовала једној препирки испред оближње апотеке. Један господин је помислио да другима неће сметати ако уђе преко реда, “само да нешто пита”. Госпођа која је стајала на улазу му је скренула пажњу на људе који су чекали, а случајни пролазници су изненађено и збуњено окретали главе и посматрали сцену.

- Покушавам да објасним овој кокошки да не морам да чекам цео дан као залудан да бих на крају сазнао да мог лека уопште нема, брецао се на њу.
- Господине, нисам ни ја млада, пензионер сам, баш као и Ви! Али чекам као и сви ови људи. Нисте пали с крушке, па да видите ред први пут у животу!, оштро му је одговорила она госпођа, на шта је он узвратио:
- Ја не знам на каквој си ти крушки расла, али мени није проблем да чекам, све док сам сигуран да имам шта да сачекам.
- Ајде, матори, о'лади мало! Добићеш срчку!, неко је добацио из реда.
- Хвала на бриги, младићу. Али боље поради мало на својој култури! - није одустајао онај господин... а ја сам превртала очима и молећиво гледала ка реду, који се тако споро кретао ка улазним вратима апотеке.

Аутор текста: Марина Живановић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица - Јадранка Селец