Зашто глобално нестаје поверење, које су последице, а шта крајњи исход тог процеса

Годину која је за нама, 2020, многи већ увелико називају годином у којој смо, сви ми, свуда на свету, изгубили поверење, и то безмало у све. И док већина за то окривљује информациони и информацијски хаос, већ дуго зван "инфодемија", епидемија недовољно проверених или потпуно лажних информација, социолози, политиколози, културолози и други научници сматрају да урушавање једног од темељних постулата организовања друштва на свим нивоима, поверења, није дошло са кризом изазваном пандемијом вируса корона, већ као последица завршне фазе пропадања концепта неолибералног капитализма.

Поставком да је све роба - од предмета до људских особина, па, нажалост, и односа - те да је зато све и на тржишту на ком владају закони понуде и потражње, и на ком је представа о нечему једнако важна, ако не и важнија, од суштине истог, што је довело до девалвације ауториета, стигло се дотле да мало ко мало коме и мало чему верује, у концентричним круговима од најближих особа до свих институција друштва и државе. Са социологом МИланом НИколићем разговараћемо управо о овом глобалном феномену и о начинима на који би човечанство могло да превазиђе ову, могуће и најдубљу кризу модерног света.

У очекивању завршетка мини телевизијске серије "Породица" о последњим сатима на слободи некадашњег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића, која је изазвала велико интересовање, али и подељене реакције јавности, наш гост биће сценариста и режисер Бојан Вулетић.

Од др Марине Николић из Института за српски језик САНУ чућете, између осталог, да реч која до прошле године није постојала у нашем језику - карантинка - сада има чак два значења, оба забележена у недавно објављеном "Речнику појмова из периода епидемије ковида".

У "Магазину на Првом" и о актуеностима у вези са борбом против вируса корона и вакцинацијом, као и о овогодишњем "Школском климатском изазову" у организацији КИДХУБА и Светског фонда за природу Србија.

Са вама - Елизабета Арсеновић