Читај ми!

Један од оних дана

Ух, какав сам напоран дан имала! Прво је мачка упорним гребањем по вратима решила да ме пробуди у пет ујутру не бих ли је нахранила. Након што је госпођица смазала своју туњевину, она се вратила на спавање, док сам се ја наредних сат времена узалуд превртала по кревету. „Ништа“, помислих, „блени у плафон и сачекај аларм.“ Следеће чега се сећам јесте да ме је из сна тргао звук телефона. „Где си?!“, панично ме је упитала колегиница. Погледам на сат – 8.15! Не могу да верујем да сам се успавала!

 А тачно сам знала да Дебиси можда и није најбоље решење за аларм... На брзину сам се обукла, с ногу појела две пројице од јуче, чисто да се не онесвестим у превозу, и истрчала напоље. А на послу - те пошаљи ово, те састави оно, те потпиши ово, те преведи оно... Аман, људи, па немам сто руку! Мало је рећи да сам била измрцварена. Наплатили су ми, богами, моје кашњење, и то с дебелом каматом... 

Aутор текста: Матија Нешовић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица: Јадранка Селец.

Аутор и водитељ: Мирјана Блажић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом