Роза хаљина
Ружа се искрено трудила да потисне јед који је данима осећала. Од кад је видела комшиницу Нену која се шета кроз сокак у новој розој хаљини и оним браонским ципелама, кипи од беса. Нису њој сметале ни ципеле, ни хаљина, већ Ненин дугачак језик који ју је обрукао пред комшилуком.
Тог поподнева, као и увек, када се заврше јутарњи послови у башти, села је са комшиницама да попије кафу и заслади се ратлуком са орасима. Није требало много времана да Нена осети мирис шећера и слатке приче, те да се непозвана појави пред капијом. Дошла је да се похвали новом хаљином од шифона.
Пре него што је села за сто, казала је како Ружа као зрела жена мора више да пази на изглед, да не сме да се запушта, и да треба на њу да се угледа. Зар тако да каже? И то пред трима женама, и то онима које важе за највеће сеоске трачаре. Тад јој је дошло да узме ђезву са скуваном кафом и да јој садржај саспе право на ону розу хаљину. Па та жена мисли да не постоји нико бољи од ње...
Аутор текста - Татјана Киждобрански, студент (Српски језик и књижевост, Филолошки факултет, Београд)
Глумица: Јадранка Селец
Аутор и водитељ: Мирјана Блажић
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари