Књижевна радионица Борислава Пекића

Борислав Пекић рођен је 4.фебруара 1930. године у Подгорици. У Београд, са породицом долази 1945, где наставља школовање у Трећој мушкој гимназији. Исте године када је матурирао, 1948, био је осуђен на петнаест година строгог затвора са принудним радом и губитком грађанског права од десет година, као припадник, тада , илегалног Савеза демократске омладине Југославије. Након пет година проведених у затвору, помилован је 1953.

Студирао је екпсериметналну психологију на Филзофском факултету у Београду, писао филмске сценарије а онда решио да живот посвети писању. Већ први роман „Време чуда" објављен 1965. показује зашто се Пекић одлучио да живот посвети искључиво писању, док наредни „ Ходочашће Арсенија Његована" за који је добио и Нин-ову награду за роман године, само потврђује високе критеријуме које ће постављати своме писању до краја живота. О томе сведочи читан његов опус међу којима су романи „Беснило", „Атлантида", „Како упокојити вампира", седмотомна фантазмагорија „Златно руно", књига прича „Нови Јерусалим" ... Она су настајала у његовој књижевној радионици у Лондону где је са породицом живео од 1971. све до смрти, 1992. године.

Захваљујући његовој супрузи Љиљани Пекић, у емисији „Код два бела голуба" „завирили" смо у радну собу Борислава Пекића, писца кога је красила систематичност, свестраност и студиозност, својевсрног археолога и антрополога у књижевности. Сећајући се њиховог вишедеценијског заједничког живота, Љиљана Пекић нам дочарава свет његове прозе, открива свет његових идеја, интересовања и инспирација, говори о настанку његових књига, о рукописима које није успео да заврши за живота, о приређивању Пекићевих „ усмених дневника" забележених на магнетофонским тракама.

Захваљујући Љиљани Пекић у тонском архиву Радио Београда сачувани су делови „усменог дневика" из 1983. године. Неке од тих сачуваних Пекићевих звучних бележака о уметности,о историји, о њижевности, о настанку „Златног руна" чућемо и у вечерашњој емисији „Код два бела голуба".

Аутор и уредник емисије: Тамара Крстић.

Музички уредник: Радмила Дујаковић.