Сложена једноставност романа ''Комо''

Писан у првом лицу, из перспектве неименованог јунака, а са нескривеном сугестијом да је овде испричана прича и лично проживљена од самог аутора, овај роман плени својом дискретном запитаношћу над последицама које у животима људи оставља политика и над феноменом друштвене неједнакости. Напустивши земљу, Србију, у којој се тада смењују несреће, невоље, беде и ратови, и обревши се у идиличном амбијенту места Белађо, у резиденцијалној вили Рокфелерове фондације, јунак овог романа постаје свестан тога да не припада овом месту, а да му је у исто време стран и простор из којег је дошао. Ово сазнање у јунаку рађа осећање туге, с једне стране, а с друге га води у правцу настојања да ствари онеобичи и сагледа их из неког другог и другачијег угла. Захваљујући томе јунак овог романа у стању је да на самог себе и на непосредну околину погледа са неком врстом хумора. Сложена једноставност овог дела разлог је што је оно нашало на неподељене симпатије критике и читалачке публике, а то је и разлог што га је наш саговорник изабрао да о њему говори.

Владан Бајчета је дипломирао на групи за српску и светску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршио мастер и докторске академске студије. Бавио се, између осталог, књижевним делом Стевана Раичковића, Борислава Михаиловића Михиза и Владана Деснице. Научни је сарадник Института за књижевност и уметност у Београду на пројекту „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика".

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић