Српски на српском

Девојчица са шибицама

Било је хладно зимско вече. Новогодишње. Падао је снег. Или је тако хладно било за Божић? Ханс Кристијан није памтио датуме.

Памтио је хладноћу без ветра, слабо осветљене улице и пламичке.

Светлуцали су, у неправилним размацима, на једном степеништу, као свици.

Није било другог светла, ни људи.

Зато она ништа није продавала. Није ни нудила.

Само је пуштала своје свице у мрак, да је огреју.

И говорила је нешто, можда су били стихови, можда молитва.

Ханс Кристијан није памтио лица.

Нека буде да је седела на степеницама. Тако се боље види, чак и у причи.

И нека је сваки свитац био једна њена жеља, за сваку страницу сликовнице без слика. И нека је ипак била молитва...

Ханс Кристијан је препознао речи: "Оче наш, који си на небесима".... и све даље што иде, и небеса, и царство и воља, све до хлеба, кад је пожелела више: "Оче наш, хлеб наш насушни дај нам данас, и много маслаца на хлебу, и много маслаца!"

Глумац - Феђа Стојановић

Аутор и уредник - Мирјана Блажић