недеља, 29.12.2019, 17:05 -> 11:13
štampajЗабавник
У посмртном слову за приповедача три стотине приповедака, писац Емил Зола рекао је да је Ги де Мопасан био најсрећнији и најнесрећнији човек на свету. Волео је самоћу, а усамљеност је подносио. Ги де Мопасан је био против рата, малограђанштине и глупости. Имао је дуге бркове, увек је био дотеран и лепо одевен. Прстен печатњак није скидао с руке. Био је спортске грађе и сваке недеље веслао је на Сени. Неустрашиво је путовао балоном, вешто је руковао пиштољем, толико вешто да се нико није усудио да га изазове на двобој, а није да није било прилика. Био је женскарош, а никад ожењен; презирао је коцкање, а музика му је ишла на живце. Волео је сликарство и мачке. Увек му се бар једна мотала око ногу. А писао је чиновнички. Везан за рокове, јер његове приче су објављиване у новинама, седао је за писаци сто у седам и радио до поднева. Како је напредовала болест коју је понео из свог распусног дружења с разним дамама, и која му је напослетку дошла главе пре 43-ће, писао је све више и болове ублажавао етром, хашишом и опијумом. Један од најбољих пријатеља био му је енглески писац Хенри Џејмс.
Одговор на питање - коју страницу Наташине нотне свеске окренути у данашњем Забавнику, наметнуо се сам после серије од шест концерата Здравка Чолића у београдској Арени.
Први јавни наступ Здравко Чолић имао је 1968. године на такмичару певача - аматера у Бијелој, на Црногорском приморју. Тада је освојио другу награду, а већ следеће године постао је вокални солиста групе АМБАСАДОРИ. Потом је прешао у КОРНИ ГРУПУ, а као солиста први пут је наступио 1972. на фестивалу ВАШ ШЛАГЕР СЕЗОНЕ у Сарајеву и освојио треће место по гласовима публике, награду за интерпретацију и Златни микрофон с песмом Кемала Монтена СИНОЋ НИСИ БИЛА ТУ. Био је то његов први велики хит, за којим је наредне године уследио још већи - ГОРИ ВАТРА, композиција с којом је у Луксембургу представљао Југославију на избору за Песму Евровизије. Надаље, нижу се само хитови и победе на фестивалима. О масовној хистерији девојака која је уследила на његовим концертима, и даљој каријери Здравка Чолића причаћемо у неком од наредних Забавника, а данас слушамо његове ране радове.
Елегантна је, отмена и децентна. Украси су јој сведени, линија облика увек иста и прецизно изведена, боја једна и деценијама се не мења. Она је старомодна тајновита Бечлијка која је одавно схватила да се лепота крије у једноставности и имену слатком као шећер. Сахер торта. На блиставо белом тањирићу савршено прецизно исечено парче торте. Две чоколадне коре, између њих џем од кајсија, одозго чоколадна глазура са печатом, са стране незаслађени шлаг од улупане павлаке. Сасвим једноставно. Сахер торта је настала 1832. године и то сасвим случајно. Главни кувар аустријског војводе Метерниха се разболео, па је његов 16-годишњи помоћник Франц Сахер позван да направи колач који неће осрамотити војводу на ручку коме су присуствовале важне званице. Францов рецепт данас се чува у сефу бечког хотела који је основао његов син Едвард. То је једна од најбоље чуваних пословних тајни на свету пуних 18 деценија, што значи да свака тајна, па и она најслађа, може да се сачува кад о њој има ко да брине.
Аутор, уредник и водитељ: Мирјана Блажић.
Музички уредник: Наташа Манчић
Коментари