Српски на српском

Кад су летос деца одлучила да не иду на породични ручак и позвала нас на бинџовање неке серије, муж и ја смо отишли по унуче и недељно поподне провели у парку. А када смо предвече вратили унуче кући, ћерка и зет су изгледали као рудари после дупле празничне смене у руднику. Изморени, али пресрећни. Није било звоцања што нисмо нашли пет-френдли кафану са аниматором и вај-фајем, нису нас преслишавали да ли смо унучету дали да једе нешто са простим шећерима, нису нас претресали да виде да ли смо понели гел за дезинфекцију руку... ни паре нам нису тражили на зајам.

- И онај њихов кер се смирио - каже ми муж. Сваки пут ми оглође бар једну ципелу, а сад - ништа, миран ко бубица.

Заинтересујем се ја за то бинџовање, кад делује тако бенседински, и мало по мало, са комшијском чивавицом коју ми дају да је причувам за неку пару, почнем да гледам серије у цугу. Мог мужа то уопште не интересује, али чивавица чим дође код нас, трчи пред телевизор. Још само кад бисмо за то бинџовање имали нашу реч, а не да се хвалим унучету како има бинџер бабу!

Глумица: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић